OTKUD RUSKI BALET U KRUŠEVCU?

Jelena Marković 17-09-2020

Anu Tagirovu ljubav prema putovanjima davne 1992. dovela je i do tadašnje Jugoslavije, gde je upoznajući lepote zemlje upoznala i svog sadašnjeg supruga. Tako je, iz rodne Rusije, u naš grad ona donela i ljubav prema prema baletu. Kako sama kaže, baletom se bavila od svoje sedme godine, do momenta kada je došla u Jugoslaviju, gde se posvetila roditeljstvu. Nakon stasanja dece, ljubav prema baletu pretočila je u plesni studio.

– S obzirom na to da sam se ostvarila kao žena i kao majka, preostala je još jedna dugo željena, a neostvarena želja, koja je čekala svoj red. To je upravo bilo osnivanje plesnog studija i uloga pedagoga koji predano, vredno radi na obrazovanju budućih balerina. Stoga, uz podršku porodice, 2009. godine otvaram plesni studio „Felićita“ u Kruševcu, a nekoliko godina kasnije, tačnije 2013. godine otvaram i naše istureno odeljenje u Vrnjačkoj Banji – kaže Ana.

Danas Ana studio vodi sa svojom ćerkom Katarinom, koja deli majčinu ljubav prema baletu i pedagoškom radu.

– Svoju ćerku sam od najranijih godina upoznala sa baletom kao kompletnim scensko – umetničkim delom, sa klasičnom muzikom, kostimima, širokim dijapazonom umetnosti satkanoj u klasičnom baletu. Zajedno smo trenirale, maksimalno trudeći se da ona uživa u svakoj sekvenci, razvijajući njenu muzikalnost, kao i kompletno poznavanje instrumentalnih dela. Godinama je Katarina plesala poštujući i striktne norme klasičnog baleta, ali i ujedno stvarajući neki svoj stil. Oprobala se i u takmičenjima. Postala trostruki osvajač međunarodnih plesnih takmičenja, a zatim je nizala veliki broj trofeja na policama, oprobavši se i kao koreograf. Prateći moj rad, na samom početku, ona je bila moj čovek iz senke, a potom se odvažila i uključila se u kompletan rad sa decom. Danas, moja ćerka je moja desna ruka u našem, mogla bih reći porodičnom biznisu. Neko na koga se uvek mogu osloniti, moj prvi saradnik i podrška – ističe Ana.

Kako obe tvrde, uz napomenu da govore o profesionalcima, da bismo mogle da se nazovemo balerinama, potrebna je ogromna količina rada i radnih sati u sali. Ističu da je balet sport - umetnost, koji zahteva veliku pažnju, posvećenost svakoj vežbi, kao i svakom delu tela koji vežbamo kako bi naše telo bilo podjednako funkcionalno i na desnoj i na levoj strani. Balet, kažu, ujedno zahteva i dosta odricanja, jer uspeh se može postići jedino ukoliko je rad u kontinuitetu, pošto je svaka vežba nadovezana na prethodnu. Kada su deca u pitanju, uz igru, vedrinu i osmeh, baletske vežbice se prilagođavaju dečijim trenutnim sposobnostima izvođenja i postepeno modifikuju, podstičući decu da uče i usvajaju veštine principom od lakšeg ka težem i od jednostavnijeg ka složenijem.

U svom radu svakodnevno se bore i sa predrasudama od toga da se baletom može i treba baviti isključivo devojčica, da se stopala oštećuju prilikom upisa i treniranja baleta, do toga da je sam balet monoton, prezahtevan, što važi i za pedagoge. Kako Ana i Katarina navode, baletom se podjednako bave i dečaci i baletski igrač je izuzetno važan zarad realizacije prave baletske predstave, a ovo zanimanje je jako traženo i popularno u svetu. Takođe, stopala se ne mogu oštetiti uz dobrog pedagoga, koji posvećeno i pažljivo radi sa vama, prateći vaš razvoj i radeći na jačini vašeg stopala, odnosno pripremajući ih na sledeći korak zvan špic baletanke. Važno je znati, ističu, da se na špic baletanke bez adekvatnog pedagoga, kao i treninga, ne možete i ne smete popeti, te da do tog koraka ne sme se doći pre desete godine, jer je to veliki rizik, ne samo za sam izgled stopala, već i za potencijalne povrede. Same špic baletanke se biraju na osnovu veličine i jačine stopala, one moraju prijanjati uz vaše stopalo kao čarapa, a takođe tu su i raznovrsni ulošci koji pružaju dodatnu sigurnost i olakšavaju rad. Kada je reč o tome da li je balet monoton, naše balerine tvrde da balet razvija i pobuđuje maštu kod deteta, smisao za estetiku, muzikalnost, pravilan rast i razvoj. Uz to, klasičan balet je po svojoj prirodi osnova za sve vrste plesova, kao i za određene sportove, npr. umetničko klizanje, sinhrono plivanje i slično.

Ana i Katarina još dodaju i da svaki balet sa sobom nosi nešto posebno, da svaka baletska predstava svojom jedinstvenom estetikom ima zadatak da isprati pokret baletskih igrača i da se na taj način uz muzičku pratnju ispriča jedna priča. Zato su, kažu, i kostimi jako važni.

– Kada su klasične varijacije u pritanju koriste se pačke, tu-tu suknjice kako ih u Srbiji nazivaju, to su one čuvene suknjice iz više slojeva tila izrađene tako da suknjica stoji uspravno poput tanjirića. Naravno one su sjedinjene sa korsetom. Za lirične varijacije koriste se šopenovke, romantične suknje, kako ih u Srbiji nazivaju, koje opušteno padaju na noge balerina. Naravno, tu su i kostimi koji svojom bojom dočaravaju karakter baleta ili ulogu igrača. Kitri – vedro, dinamično,


Ukupno komentara 0

Ostavite komentar