Grožđe, vino i jesen u srpskoj Šampanji

Jelena Marković 09-10-2020

Jesen u aleksandrovačkoj Župi najživlje je i najvažnije godišnje doba. Godišnje doba u kom vinari i vinogradari imaju pune ruke posla. Počinje berba tokom koje se radi mnogo i predano, kako bi se kasnije uživalo u dobrim vinima, ali i rakijama.
Istorijski i arheološki izvori, ali i legende kažu da se u ovom kraju na tragu vina živi već 3000 godina. Naime, materijalni tragovi ukazuju da je vino činilo važanelement svakodnevnog života u Župi još u vreme Rimljana, međutim, prvi pisani podaci o Župi i njenim vinogradima potiču iz 12. veka. Naime, prirodni geografski centar Župe jeste naselje Kožetin, a najstariji pomen Kožetina nalazimo u Nemanjinoj ktitorskoj povelji manastiru Studenici iz 1196. godine. Stotinama godina kasnije, tačnije 1882. godine Kožetin, na zahtev stanovnika, a ukazom Kralja Srbije Milana Prvog, postaje Aleksandrovac, jedan od glavnih centara za snabdevanje vinom čitavog Balkana.

Tradicija proizvodnje vina u Aleksandrovcu i Župi neraskidivo je vezana za župske poljane, jedinstvena sezonska vinogradarsko-vinarska naselja. Do polovine 20. veka na prostoru Župe postojale su 24 poljane, a danas je većina njih urbanizovana ili potpuno ruinirana. Poljane su gradili stanovnici okolnih planina, pre svega Kopaonika, Željina i Goča koji su imali vinograde u Župi. Tu su boravili tokom berbe i proizvodnje vina, a svaka od njih imala je i vinski podrum. Svoje vinograde u poljani Lukarevina ima i Bratislav Rakićević, čiji je čukundeda pre 140 godina na ovom mestu sagradio kuću i podrum.
- Proizvodnja vina je dug proces. U vinogradu si od marta, pa do gotovo oktobra ili novembra. Vino se pravi u vinogradu. Prvo moraš dobro orezati čokote, da bi smanjio prinos, a podigao kvalitet vina. Svako domaćinstvo u Župi nekada je imalo podrum i od vina se živelo. Sada je čitav proces modernizovan. Nekada nije bilo gajbica, grožđe se bralo u kanate - kaže Bratislav i dodaje da je za dobro vino potrebno dobro grožđe, čist podrum i sudovi, ništa više.
U ovom kraju, tradicija proizvodnje vina prenosi se s kolena na koleno i gotovo da nema porodice koja ne proizvodi vino, makar za sopstvene potrebe. Mlađe generacije, neretko i svoja buduća zanimanja biraju u skladu sa potrebama porodičnih vinarija. Priča o vinu i vinogradima već se, u porodici Ćosić prenosi na četvrtu generaciju.

- Sve je počelo od čukundede, a svaka sledeća generacija je nastavljala i nadograđivala posao, jer od malena kada zavoliš čokot vinove loze, grožđe i vino, tradicija se sama nastavlja. Sada, moji sinovi, Milan i Dragan , od kojih je jedan tehnolog, a jedan voćar-vinogradar, nastavljaju posao. Spoj njihovog znanja i naše iskustvo garant su za kvalitet - kaže Miloš Ćosić iz vinarije "Ćosić". Petar Savković, iako po zanimanju diplomirani inženjer mašinstva, proizvodnju vina nasledio je od oca, a zavoleo je još kao dete. - U našoj porodici vinom se bavio otac, a iako sam još kao dete često boravio u podrumima i zavoleo sve to, imao sam druga interesovanja. Tek nakon njegove smrti, preuzeo sam taj posao i čini se, zbog sećanja na oca, još više zavoleo. Danas sam po njegovim receptima nastavio tu tradiciju - navodi Petar i dodaje da vino tek kada u bačvi odleži godinu dana dobija pitomost i na kvalitetu. U Župi danas ima preko 80 vinarija, a kažu da je odlikuje klima kakva je u francuskoj oblasti Bordo. - Sa Šljivovačke kose svojevremeno je francuski konzul Deko, gledajući na vinorodnu Župu rekao: "Ovo je srpska Šampanja". Sa ovog mesta pruža se pogled i na Vitkovačko polje, koje predstavlja kolevku civilizacije na Balkanu. Vitkovačko polje jedno je od naših najpoznatijih arheoloških nalazišta, na kome su za sada pronađene četiri neolitske figurine, starosti preko 6500 godina - kaže Vladimir Rašković, direktor Turističke organizacije Aleksandrovca. Uz Vitkovačko polje, značajnu ulogu u istorijskom nasleđu Župe imaju i ostaci srednjevekovnog grada Koznik, kao i Mitrovo polje, a ne smeju se ni izostaviti manastiri Rudenica, Drenča i Pleš. Različitim vinskim svečanostima ovaj kraj i danas obiluje, od kojih je najpoznatija Župska berba, koja se više od pola veka održava uz prisećanje na tradicionalne načine berbe i proizvodnje vina i neizostavne fontane vina u centru Aleksandrovca. U Aleksandrovcu dva su muzeja koji čuvaju tradiciju ovog kraja. Zavičajni muzej koji je osnovan 1991. godine, a čija arheološka, etnografska, i istorijska postavka danas, zahvaljujući višedecenijskom predanom radu, ima oko 3000 predmeta, raspolaže fototekom sa oko 6000 fotografija i negativa i bibliotekom sa oko 1400 knjiga. Tu je i Muzej vinarstva i vinogradarstva sa vinotekom, jedini te vrste u Srbiji. Nalazi se u starom podrumu Poljoprivredne škole, a posvećen je istoriji vina i vinograda u Srbiji. Priča o Župi ovde se ne završava, ali svakako daje dobar uvod u to zašto svake jeseni bar na kratko treba zaviriti u srpsku Šampanju


Ukupno komentara 0

Ostavite komentar