GLOBODERSKI ZAPIS

Nikola Popović 17-09-2020

Zapis je, u Srbiji, drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem području se nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen. U selu Globoder kod Kruševca kraj porte crkve Vaznesenja Gospodnjeg nalazi se stablo hrasta koje je sada davne 1934. godine 10. februara zasadio Dušan Nedeljeković. Postoji i zapis u kamenu pored samog zapisa, koji će ostati da svedoči kroz vreme. Veoma važne ceremonije, za samo selo i meštane Globodera, dešava se tu. Manifestacija „Radojkino kolo“ koja se, tako da kažem izborila kao kulturni događaj, Takmičenje sela Grada Kruševca, takođe se organizuje u blizini Zapisa odnosno crkve Vaznesenja. O zapisu nam govori paroh Radiša Jovanović, koji se trudi da okuplja verni narod i da širi reč Božiju. –Zapis je utemeljen odavno kao mesto okupljanja vernog naroda i to o nekom prazniku. Narod je radi dobrobiti i blagostanja, radi opstanka u teškim životnim uslovima, izlazio u polja, vinograde, i molio se Bogu da oprosti grehe ljudi, da podari pogodne vremenske uslove i odagna nevolje i štetočine koje ugrožavaju zasađena polja i vinograde, a od kojih narod i životinje treba da se prehrane. Svakako da je u slovenskim narodima bilo raznih običaja, jer su Sloveni bili mnogobožački narod, ali primanjem hrišćanstva oni su se u Hristu oblagodatili, i u Njemu svome življenju dali puni smisao. Naši preci su se molitvom obraćali Bogu i u hramovima i u blizini Zapisa u poljima odnosno vinogradima. Na određene praznike ljudi su se tu, baš pored zapisa, sa sveštenoslužiteljem okupljali u takozvane litije, obavljali molitve i hodili po poljima i vinogradima. U raznim krajevima se izlazilo na različite praznike. Negde se u formi litije obilazi više Zapisa, noseći barjake i krstove. Tu pored Zapisa obavlja se vodoosvećenje i sečenje slavskog kolača i to je ono što se do danas održalo u našem narodu, besedi nam sveštenik i paroh u Globoderu Radiša Jovanović.

Priču o globoderskim zapisima govori nam Toma Šaranović. On sam kaže, da ima i starijih, ali da mu je drago što će nam on reći o Zapisu.- U globoderu postoje 3 Zapisa. Ovaj kada se okuplja narod na 3. dan Svete Trojice, u drugom delu sela okuplja se na Svetog Stefana, i na Starim livadama, takođe za treći dan Trojice.
Toma nam kaže da je taj hrast-Zapis zasadio 1934. godine Dušan Nedeljković na parceli Diše Popadića. Kako on nama priča, a mi prenosimo, do 60 i neke, litije su išle nesmetano u vreme Zimskih poklada i na 3. dan Trojice. Posle je bivalo teže. Znate, zabrane su bile, a bilo je i hapšenja. Ipak, narod je ostao privržen i veri i Zapisu. Globoder ima više Zapisa, kaže naš sagovornik Toma Šaranović, i dodaje da ne treba da čudi, jer Globoder je bio veliko selo. Polako se mladi i žene i udaju i dolaze rode, uz osmeh nam govori Toma. Crkvu su meštani podigli 90ih godina prošlog veka. Skupili sredstva, projekat izradio Predrag Vertovšek, a blagoslovio tadašnji Vladika Niški, današnji Patrijarh Srpski Irinej. Samo zidanje od temelja do krova uradila je firma Vlasinac-Igda g. Miomira Božilovića. Selo Globoder čuva tradiciju i ponosni su na svoje Zapise. Mnogo im je drago što imaju „Radojkino kolo“ i voleli bi da podignu i binu tu na igralištu kako bi napravili kulturni kompleks. Odmah pored svog Zapisa, pored njihovog hrama Vaznesenja Gospodnjeg.


Ukupno komentara 0

Ostavite komentar